Смрт Марка Краљевића 0001    Поранио Краљевићу Марко 0002    У неђељу прије јарког сунца 0003    Покрај мора Урвином планином. 0004    Када Марко био уз Урвину, 0005    Поче њему Шарац посртати, 0006    Посртати и сузе ронити. 0007    То је Марку врло мучно било, 0008    Па је Марко Шарцу говорио: 0009    „Давор’, Шаро, давор’ добро моје! 0010    „Ево има сто и шесет љета 0011    „Како сам се с тобом састануо, 0012    „Још ми нигда посрнуо ниси, 0013    „А данас ми поче посртати, 0014    „Посртати и сузе ронити: 0015    „Нека Бог зна, добро бити не ће, 0016    „Хоће једном бити према глави, 0017    „Јали мојој, јали према твојој.” 0018    То је Марко у ријечи био, 0019    Кличе вила с Урвине планине, 0020    Те дозива Краљевића Марка: 0021    „Побратиме, Краљевићу Марку! 0022    „Знадеш, брате, што ти коњ посрће? 0023    „Жали Шарац тебе господара, 0024    „Јер ћете се брзо растанути.” 0025    Али Марко вили проговара: 0026    „Б’јела вило, грло те бољело! 0027    „Како бих се са Шарцем растао, 0028    „Кад сам прош’о земљу и градове, 0029    „И обиш’о Исток до Запада, 0030    „Та од Шарца бољег коња нема, 0031    „Нит’ нада мном бољега јунака? 0032    „Не мислим се са Шарцем растати 0033    „Док је моје на рамену главе.” 0034    Ал’ му б’јела одговара вила: 0035    „Побратиме, Краљевићу Марко! 0036    „Тебе нитко Шарца отет’ не ће, 0037    „Нит’ ти можеш умријети, Марко, 0038    „Од јунака ни од оштре сабље, 0039    „Од топуза ни од бојна копља, 0040    „Ти с’ не бојиш на земљи јунака; 0041    „Већ ћеш, болан, умријети, Марко, 0042    „Ја од Бога од старог крвника. 0043    „Ако л’ ми се вјеровати не ћеш, 0044    „Када будеш вису на планину, 0045    „Погледаћеш с десна на лијево, 0046    „Опазићеш двије танке јеле, 0047    „Сву су гору врхом надвисиле, 0048    „Зеленијем листом зачиниле, 0049    „Међу њима бунар вода има, 0050    „Онђе хоћеш Шарца окренути, 0051    „С коња сјаши, за јелу га свежи, 0052    „Наднеси се над бунар над воду, 0053    „Те ћеш своје огледати лице, 0054    „Па ћеш виђет, кад ћеш умријети.” 0055    То је Марко послушао виле, 0056    Кад је био на вису на планину, 0057    Погледао с десна на лијево, 0058    Опазио двије танке јеле, 0059    Сву су гору врхом надвисиле, 0060    Зеленијем листом зачиниле; 0061    Онђе Марко окренуо Шарца, 0062    С њега сјао, за јелу га свез’о, 0063    Наднесе се над бунар над воду, 0064    Над водом је лице огледао; 0065    А кад Марко лице огледао, 0066    Виђе Марко, кад ће умријети, 0067    Сузе проли, па је говорио: 0068    „Лажив св’јете, мој лијепи цв’јете! 0069    „Л’јеп ти бјеше, ја за мало ходах! 0070    „Та за мало, три стотин’ година! 0071    „Земан дође, да св’јетом пром’јеним.” 0072    Па повади Краљевићу Марко, 0073    Па повади сабљу од појаса, 0074    И он дође до коња Шарина, 0075    Сабјом Шарцу осијече главу, 0076    Да му Шарац Турком не допадне, 0077    Да Турцима не чини измета, 0078    Да не носи воде ни ђугума; 0079    А кад Марко посијече Шарца, 0080    Шарца коња свога укопао, 0081    Боље Шарца, нег’ брата Андрију; 0082    Бритку сабљу преби на четверо, 0083    Да му сабља Турком не допадне, 0084    Да се Турци њоме не поносе, 0085    Што је њима остало од Марка, 0086    Да ришћанлук Марка не прокуне; 0087    А кад Марко бритку преби сабљу, 0088    Бојно копље сломи на седмеро, 0089    Па га баци у јелове гране; 0090    Узе Марко перна буздована, 0091    Узе њега у десницу руку, 0092    Па га баци с Урвине планине 0093    А у сиње у дебело море, 0094    Па топузу Марко бесједио: 0095    „Кад мој топуз из мора изиш’о, 0096    „Онда ’ваки ђетић постануо!” 0097    Када Марко сактиса оружје, 0098    Онда трже дивит од појаса, 0099    А из џепа књиге без јазије, 0100    Књигу пише Краљевићу Марко: 0101    „Когођ дође Урвином планином 0102    „Међу јеле студену бунару, 0103    „Те затече онђе дели-Марка, 0104    „Нека знаде да је мртав Марко; 0105    „Код Марка су три ћемера блага, 0106    „Каква блага? Све жута дуката, 0107    „Један ћу му ћемер халалити, 0108    „Што ће моје т’јело укопати, 0109    „Други ћемер нек се цркве красе, 0110    „Трећи ћемер кљасту и слијепу, 0111    „Нек слијепи по свијету ходе, 0112    „Нек пјевају и спомињу Марка.” 0113    Када Марко књигу накитио, 0114    Књигу врже на јелову грану 0115    Откуда је с пута на погледу; 0116    Златан дивит у бунар бацио; 0117    Скиде Марко зелену доламу, 0118    Прострије је под јелом по трави, 0119    Прекрсти се, сједе на доламу, 0120    Самур-калпак над очи намаче, 0121    Доље леже, горе не устаде. 0122    Мртав Марко крај бунара био 0123    Од дан’ до дан’ неђељицу дана, 0124    Когођ прође друмом широкијем, 0125    Те опази Краљевића Марка, 0126    Сватко мисли, да ту спава Марко, 0127    Око њега далеко облази, 0128    Јер се боји, да га не пробуди. 0129    Ђе је срећа, ту је и несрећа, 0130    Ђе несрећа, ту и среће има: 0131    А сва добра срећа изнијела 0132    Игумана Светогорца Васа 0133    Од бијеле цркве Вилиндара 0134    Са својијем ђаком Исаијом; 0135    Кад игуман опазио Марка, 0136    На ђакона десном руком маше: 0137    „Лакше, синко, да га не пробудиш, 0138    „Јер је Марко иза сна зловољан, 0139    „Па нас може оба погубити.” 0140    Гледећ’ кале како Марко спава 0141    Више Марка књигу опазио, 0142    Према себе књигу проучио, 0143    Књига каже, да је мртав Марко. 0144    Онда кале коња одсједнуо, 0145    Па привати за делију Марка, 0146    Ал’ се Марко давно преставио. 0147    Проли сузе проигуман Васо, 0148    Јер је њему вро жао Марка; 0149    Отпаса му три ћемера блага, 0150    Отпасује, себе припасује. 0151    Мисли мисли проигуман Васо, 0152    Ђе би мртва саранио Марка, 0153    Мисли мисли, све наједно смисли: 0154    Мртва Марка на свог коња врже, 0155    Па га снесе мору на јалију, 0156    С мртвим Марком сједе на галију, 0157    Одвезе га право Светој гори, 0158    Извезе га под Вилиндар цркву, 0159    Унесе га у Вилиндар цркву, 0160    Чати Марку, што самртну треба, 0161    На земљи му т’јело опојао, 0162    Насред б’јеле цркве Вилиндара 0163    Онђе старац укопао Марка, 0164    Биљеге му никакве не врже, 0165    Да се Марку за гроб не разнаде, 0166    Да се њему душмани не свете.